Данас је Дан државности и велики ЦРКВЕНИ ПРАЗНИК у Срба! На СРЕТЕЊЕ се предсказује време, али се верује и у друге обичаје

Овај празник установљен је у сећање на тренутак када је Богородица, први пут у храм увела новорођеног Исуса, где га је дочекао Симеон Богоносац.

Данас славимо Сретење Господње, велики хришћански верски празник, који се слави увек 40. дана по Божићу. Овај празник установљен је у сећање на тренутак када је Богородица, први пут у храм увела новорођеног Исуса, где га је дочекао Симеон Богоносац.

Сретење је празник од суштинске важности за хришћанство и његово значење указује на први сусрет Спаситеља са људима

Први сусрет Бога и човека под сводовима јерусалимског храма и сретење новорођеног Месије кога је у наручје примио праведни старац, познат као свети Симеон Богоносац, слави се увек четрдесетог дана по Божићу.

Предање даље каже да су фарисеји обавестили цара Ирода о догађају у јерусламском храму. Уверен да је то нови цар кога су најавили пророци са Истока, Ирод је наредио да убију Исуса.

Међутим, према упутству Анђела Божјег, божанска породица је већ била на путу за Мисир.

Народно веровање

Постоји веровање да се на Сретење срећу зима и лето. Ако на Сретење осване сунчан дан, а медведи уплашени од сопствене сенке врате се у зимски сан, верује се да ће зима потрајати још шест недеља. Један од обичаја је и да се на Сретење Господње обавезно пале свеће, јер се верује да пламен свеће кућу штити од грома и других несрећа, али и да има чаробну моћ.

Подизање Првог српског устанка сматра се темељем нове српске државности и почетка оснивања модерне српске државе

Најзанимљивије од сретењских веровања јесте да младе девојке треба да пазе данас кога ће прво ујутру срести, јер ће им младожења баш такав бити по изгледу и карактеру.

Слава Сретења веома је честа у српском народу, који за овај празник везује своју традицију и обичаје. Пре Другог светског рата ово је била слава Удружења четника

Дан државности

Подизање Првог српског устанка сматра се темељем нове српске државности и почетка оснивања модерне српске државе. Одлука о подизању устанка против османлијске власти донета је на Сретење 1804. у Орашцу.

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је проглашен и први устав кнежевине Србије, познат као Сретењски устав, а Србија на овај дан слави Дан државности. Сретењски устав је написао Димитрије Давидовић, политичар, дипломата и новинар. Устав је био исувише либералан за време у којем је настао па је био на снази свега два месеца, а његов творац се нашао у немилости Кнеза Милоша.

Иначе, прослављање овог дана као државног празника није тековина нашег доба јер се Сретење, односно дан почетка Првог српског устанка славило и раније, све до настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Гугл је данас променио своје боје, па је истакао српску заставу. Тиме исказјући поштовање данашњем Дану државности у Србији.

извор: novosti.rs

фото: SPC

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име