СУТРА СЛАВИМО СВЕТОГ ЈОВАНА КРСТИТЕЉА: Срби се на Јовањдан братиме и куме, а у поноћ једно јаје обавезно ставите у воду

Српска православна црква и њени верници 20. јануара славе Светог Јована Крститеља.

Јованов отац је био јудејски свештеник Захарија, од племена Арона. Према хришћанском предању, Јован је рођен пола године пре Исуса Христа.

Према Новом завету његови родитељи, Захарије и Јелисавета, дуго нису могли имати деце и када им се родио син, завладала је велика радост. Своје детинство и рану младост Јован је провео у побожном дому својих родитеља.

Јован Крститељ је вршио обредна купања на реци Јордан. Јако је поштован у хришћанском свету. Једна од највећих хришћанских базилика, она у Дамаску, је посвећена Јовану Крститељу. Хришћани прослављају Јованове празнике неколико пута у години.

Јован се сматра заштитником певача, музичара, кројача, кожара, крзнара, вунара, ременара, гостионичара, ножара, брусача, затвореника, осуђених на смрт, узгајивача птица, оболелих од епилепсије, свештеника, Малте, Јордана и великог броја градова широм света.

Због тога што је Јованова главна улога у животу одиграна на дан Богојављења, црква је од старине посветила дан након Богојављења спомену његовом.

Он је био такве моралне чистоте да се пре могао назвати анђелом, како га Свето Писмо и назива, него смртним човеком. Од свих осталих пророка свети Јован се разликује нарочито тиме што је он имао ту срећу да је могао и руком показати свету онога кога је пророковао.

За руку светог Јована прича се да је сваке године на дан светитељев архијереј износио пред народ. Понекад се та рука јављала раширена, а понекад и згрчена. У првом случају означавала је родну и обилну годину, а у другом неродну и гладну.

Наши преци су веровали да се баш на дан Светог Јована дешавају разна чуда уз помоћ овог светитеља, па отуд потиче мноштво народних обичаја везаних управо за овај дан. На Јовањдан верници, по могућству, у руке не узимају нож, у знак сећања на страдање Јованово. Деци се на овај дан не даје ништа што је црвене боје. Ни јабука, нити сок. Не једе се и не пије ништа што је црвено, јер боја симболизује невино проливену светитељеву крв.

У народу постоји обичај да се људи на Светог Јована братиме и куме, јер се Јован сматра узором карактера и поштења. Верници врло често дају Јованово име деци, и код православаца и код католика. Православци славе крсну славу Светог Јована, а католици обично славе имендан.

У поноћ, када настаје дан Светог Јована, одабере се једно јаје и спусти у посуду с водом: ако потоне, то значи да је судњи дан близу. Ово је само делић народног веровања у моћ заметка живота и његову духовну везу са Богом, Христом и Светим Јованом.

Свети Јован је једна од најпопуларнијих слава у Србији – по броју свечара, налази се на четвртом месту.

извор: Kurir.rs

фото: Printscreen/Youtube

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име